Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 
Imunologija i alergologija su nesumnjivo danas vrlo popularne grane medicine. Odavno je primeceno da osobe koje su prebolele neku zaraznu bolest sticu prema tim bolestima izvesnu otpornost – imunitet. Isto tako, primeceno je da pojedine osobe burno reaguju ne samo pri ponovnom , nego i pri prvom uzimanju nekih lekova na koje drugi uopste ne reaguju. Takodje, stara je pojava da pelud cveca i drveca u prolece izaziva tzv. peludnu kijavicu. Prvi dodir sa alergenom ( što može biti virus, bakterija, gljiva, parazit, pelud, hrana, lek) ostavlja  informaciju u organizmu, kako bi on ubuduce mogao prepoznati alergen i na njega delovati. Reakcija može biti raznolika u intenzitetu i trajanju. Kao odgovor na alergen, u telu se smaterijaaju antitela, i pri ponovnom dodiru organizma s alergenom dolazi do vezivanja antigena na alergen i do eliminacije antigena, i sve se vecinom dešava na miran nacin. U tom slucaju je stvoren imunitet i zato telo ne reaguje više tako burno. No, neki put nije tako, i u ovoj odbrani organizma dolazi do štetnih  reakcija za sam organizam, nastaje alergijska reakcija i dolazi do oštecenja tkiva odnosno alergijske bolesti. Antitela proizvode bela krvna zrnca i njihov je zadatak da štite covecji organizam od sledecih napada,  ali samo od istog alergena, koji je vec prepoznat i na koji je vec stvoren imunitet. Organizam je u stanju da prepozna "vlastito" od "stranog", ali se ponekad dogadja suprotno, organizam napada i uništava sam sebe.

Kada se alergicna osoba "susretne" s nekim od napadaca – alergena – njezin organizam takav alergen prepoznaje kao napadaca, iako se radi cak o možda bezazlenim materijama. Nastaje mobilizacija obrambenog sistema i pokrece se u uništavanje napadaca. Zbog IgE / imunoglobulin/antitela koje je razlicito za svakog napadaca, a nalaze se u mastocitima, mastociti pocinju otpuštati razlicite jake upalne materije. Posledica su svrabež, šmrcanje, suzne oci…

Kod osoba koje nisu alergicne , obrambeni sistem je zapamtio alergene kao bezazlene materije, pa ništa i ne preduzima pri susretu s njima. Kod alergicnih osoba obrambeni sistem burno reaguje kao da je posredi infekcija te tako nastaju simptomi alergije. Za otkrivanje, sprecavanje i lecenje alergijskih bolesti potrebno je poznavati imunološki sistem koji se sastoji od limfnih žlezda, koštane srži, timusa, limfocita raznih vrsta, kao i sam mehanizam njihovog delovanja.

Imunitet je usmaterije stanje specificne otpornosti organizma, ali i preosetljivost, odnosno alergije. Kod imuniteta je svojstveno da organizam prepozna tudje, strane materije i da ih uništi i odstrani iz tela, pri  cemu ponekad nastaju oštecenja vlastitih tkiva. Uza sve to važni su genetski faktori, koji ponekad igraju kljucnu ulogu.