Timber by EMSIEN 3 Ltd BG

zapis

 
bioskop-meni mali-oglasi-meni prevoz-meni slike-meni tutorijali-meni smestaj-meni
Bioskop - Najave Mali Oglasi Prevoz - Polasci Slike - Nekada Tutorijali Smeštaj
hor-rull

Hrana

Maslina

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Berba maslina je u septembru, ali u ovom zdravom povrću možemo uživati tokom čitave godine. Masline imaju specifičan ukus, koji vam se ili veoma dopada ili uopšte ne dopada. Najčešće se koriste u salatama ili na picama, a i same mogu činiti salatu.

Masline se ne jedu ubrane sa drveta, već je potrebno da prođu kroz određeni proces da bi se našle u obliku u kakvom ih poznajemo. Taj proces se razlikuje, u zavisnosti od područja i vrste masline.

Odličan su izvor vitamina E i samim tim imaju značajno antioksidantsko dejstvo. Takođe, pomažu u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, jer su njihovi hranljivi elementi korisni u prevenciji oksidacije holesterola. Važno je i njihovo dejstvo protiv štetnih slobodnih radikala, što pomaže u zaštiti organizma od raka debelog creva. Vitamin E i polifenoli u maslinama pomažu i u ublažavanju tegoba astme i artritisa. I za žene u menopauzi preporučljivo je konsumiranje maslina, jer se mogu ublažiti neprijatni simptomi ovog perioda.

Latinsko ime maslina je "Olea europaea", što bi bukvalno prevedeno značilo "evropsko ulje". Neke masline se beru još nesazrele i tako se podvrgavaju procesu, a neke se ostavljaju da sazru na drvetu, pa se tek onda beru, ali se i one procesiraju. U svetu postoje masline u crnoj, purpurnoj, braon, crvenoj i čak žutoj boji. Kod nas se najviše jedu zelene i crne masline, koje se mogu kupiti i bez koštica, ili punjene, na primer crvenom paprikom.

Značajan proizvod od maslina je - maslinovo ulje, koje se sve više koristi u domaćinstvu. Preporučljivo je za salate, ali su i namirnice ispržene na maslinovom ulju veoma ukusne.

Istorijski podaci govore o maslinama kao o jednoj od najstarijih poznatih namirnica. Potiču sa Krita, oko 3000 godina pre nove ere, a brzo se proizvodnja maslina širila kroz Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju. Masline se pominju u Bibliji, oslikane su u egipatskoj umetnosti, a imaju i bitnu ulogu u grčkoj mitologiji. Oduvek je ova biljka obezbeđivala ljudima hranu i ulje, a bila je korišćena i u medicini raznih civilizacija. Poznato je da je važila i važi za simbol mira i mudrosti.

Da ponovimo da je maslina bogat izvor raznih hranljivih sastojaka: ugljenih hidrata, šećera, vlakana, natrijuma, vitamina, minerala, masnih kiselina, aminokiselina i dr.

Izeberite sami omiljenu vrstu masline i uživajte u vitaminima.

Jagode - omiljeno voće

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

http://i146.photobucket.com/albums/r268/angel_blog/jagode.jpgSočnost i slast, kao i divna crvena boja jagoda mogu poboljšati i ukus i izgled svakog jela. Jagode su najomiljenije bobičasto voće na svetu. Mogu se nabaviti i u drugim periodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula, kada su najukusnije.

Zdravstvena korist

One su bogat izvor fenola - a to je bitan antioksidant koji pomaže u zaštiti ćelijskih struktura, srca, a deluje i antikancerogeno.

Zahvaljujući ostalim svojim sastojcima (a to su: vitamin C, mangan, vlakna, vitamin B5, vitamin B6, vitamin K, magnezijum i dr), jagode su delotvorne u zaštiti od degeneracije mišićnog sklopa, artritisa, kao i za očuvanje opšteg zdravlja.

Osnovne osobine

U svetu postoji oko 600 vrsta jagoda, koje se razlikuju po veličini, ali im je svima zajednička jarka crvena boja sa sitnim semenkama koje probijaju površinu, kao i mala zelena kapa od lišća, koja podseća na minijaturnu krunu. Pored domaćih, postoje i jagode koje rastu u divljini. Divlje jagode su mnogo sitnije od domaćih, a imaju donekle drugačiji intenzivan ukus.

Latinski nazivi za jagodu su "Fragaria virginiana" i "Fragaria chilioensis".

Poreklo

Divlje jagode su prisutne na zemljinoj površini veoma dugo, u raznim oblastima sveta. Ljudi su počeli da ih odgajaju u svojim baštama pre početka hrišćanstva, a na visokoj ceni bile su kod starih Rimljana. Posle pada Rima, dugo nisu bile u prvom planu, a ponovo su postale cenjene u srednjem veku, i to više zbog medicinskih svojstava nego kao dobra hrana. Tadašnje jagode nisu bile tako lepe i ukusne kao današnje vrste. Oblik sličan današnjem počele su da poprimaju u 18. veku. Tada je francuski inženjer bio poslat u Čile i Peru da nadgleda španske aktivnosti u ovim zemljama. Otkrio je vrstu jagoda mnogo veću od dotadašnjih poznatih vrsta. Odneo je seme i uzorke u rodnu Francusku i tada u Evropi počinje plansko uzgajanje ovog voća.

U 19. veku, kao i drugo voće koje nije dugotrajno i koje se lako kvari, jagode su na trpezi imale samo bogate porodice. Sa pronalaskom železnice lakše su prenošene u udaljene krajeve i uskoro su postale svima dostupne.

Nekoliko ideja za serviranje

Eksperimentišite: dodajte iseckane jagode u zelenu salatu.

Stavite sloj iseckanih jagoda, sloj borovnica i običan jogurt u čašu i napravite laki desert.

Pomešajte iseckane jagode sa cimetom, limunovim sokom i javorovim sirupom i ovim namazom premažite palačinke.

Kruška - sočna i zdrava voćka

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

http://www.softworks.ba/katalog/ProductImages/kruska2.jpgSlatke i sočne, najčešće mekane, a ponekad tvrde unutrašnjosti - kruške su nekada nazivane "darom bogova". Postoji mnogo različitih vrsta, tako da se mogu naći na pijacama i u marketima gotovo tokom čitave godine, mada im je glavno vreme zrenja period od avgusta do oktobra. Spadaju u istu porodicu voćaka kao jabuke i dunje. U zavisnosti od vrste, kruške mogu biti žute, zelene, braon ili crvene.

Kruška je dobar izvor vitamina C. Poznato je, ali nije zgoreg da ponovimo - ovaj vitamin je moćno sredstvo u borbi protiv prehlade, jer stimuliše bela krvna zrnca da se bore protiv infekcije, direktno uništava mnoge viruse i bakterije, a takođe i regeneriše vitamin E - snažan antioksidant. Konsumiranje ove voćke pomaže i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i bolesti crevnog trakta.

Ova voćka je jedna od prvih koje se preporučuju za ishranu odojčadi, kao glavni sastojak kašica. Zbog primamljivog i slatkog ukusa, vaše dete se neće buniti kada mu spremite obrok od krušaka.

Iako je poznata činjenica da voće treba da bude deo naše svakodnevne ishrane, često se, kod dece najčešće, javljaju alergijske reakcije na pojedine vrste voća. U odnosu na ostalo voće, zanemarljivo je mala mogućnost da se konsumiranjem krušaka dobije alergija, tako da se ona smatra i hipoalergentskim voćem.

Za one koje to zanima, latinsko ime kruške je Pyrus communis. Ova voćka ima i zanimljivu istoriju: poreklom je iz zapadne Azije. U ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Danas se najveći broj plantaža na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Tanka kožica krušaka takođe sadrži hranljive sastojke, kao i njeno "meso", tako da je najbolje ne odstranjivati je prilikom uzimanja. Kada je jednom presečena, kruška će brzo oksidirati i zadobiti braonkastu boju. Možete sprečiti da se to desi tako što ćete je preliti sokom od limuna ili narandže.

 

Nekoliko ideja za pripremanje krušaka

Dodajte iseckane kruške, đumbir i med u kašu od prosa - dobićete veoma ukusan i hranljiv doručak.

Izvadite koščice i oljuštite kruške, a potom ih obarite u jabukovom soku ili vinu.

Za kraj još malo istorije: kruška je nekada bila ekskluzivno voće više klase, a danas svi možemo uživati u njenom primamljivom ukusu.

Da li su sokovi zdravi

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Uglavnom se trudite da vaša ishrana bude bogata voćem i povrćem. Dodajete kupine u ovsenu kašu, pravite picu sa spanaćem i jedete puno salate uz pomfrit. Ipak, i pored sveg truda, moguće je da spadate u 70% odraslih osoba koje ne uspevaju da uvrste u ishranu preporučenih devet porcija ovih namirnica (četiri puta dnevno po pola šolje voća i pet puta dnevno po pola šolje povrća).

Upravo zbog toga, mnoge osobe u ishranu uvrste sok, od voća ili povrća.

Uopšteno govoreći, sokovi su dobri za zdravlje, iz više razloga. U skorije vreme, u Američkom medicinskom magazinu objavljen je članak o dobrobitima soka. U njemu je obznanjeno da ljudi koji piju više od tri čaše soka nedeljno imaju za 76% manji rizik da obole od Alchajmerove bolesti - ali ne bilo kog soka, već soka koji sadrži visoki procenat polifenola - antioksidanta koji se nalazi u grožđu, grejpfrutu, borovnicama i jabuci. Takođe, neki sokovi bogatiji su hranljivim sastojcima nego sastojci od kojih su nastali.

Prednosti vitamina C

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U prevenciji srčanog udara

U "Američkom magazinu za klinički nutricionizam" objavljena je najnovija studija iz ove oblasti. Autori iznose sledeće podatke: ispitanici u čijem je organizmu pronađena visoka koncentracija vitamina C imaju 42% manje šanse da dobiju srčani udar od onih sa manjom koncentracijom ovog značajnog vitamina. Razlozi za to nisu u potpunosti utvrđeni, ali je konstatovano zatečeno stanje. Takođe je konstatovano da su više vitamina C u krvi imali oni ljudi koji više jedu voće i povrće. Oni su ovim namirnicama, pored vitamina C, u svoj organizam uneli i druge hranljive sastojke poput vlakana, drugih vitamina i minerala.