Timber by EMSIEN 3 Ltd BG

zapis

 
bioskop-meni mali-oglasi-meni prevoz-meni slike-meni tutorijali-meni smestaj-meni
Bioskop - Najave Mali Oglasi Prevoz - Polasci Slike - Nekada Tutorijali Smeštaj
hor-rull

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 
Risovacka pecina je arheoloski, paleontoloski i speleoloski lokalitet cija su istrazivanja pocela davnih 50-tih godina. Arheoloskim istrazivanjima je rukovodio prof.dr Branko Gavela sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, a od 1975.god. pocela su i speoleoloska istrazivanja kojima rukovodi dr Radenko Lazarevic sa Instituta za sumarstvo i drvnu industriju iz Beograda.Tim dugogodisnjim arheoloskim i speleoloskim istrazivanjima u Risovackoj pecini otkrivena je izuzetno velika kolicina kostiju zivotinja iz ledenog doba, a pored toga i veoma interesantan materijal-alatke od kamena i kostiju. Ostaci ljudskih skeleta nisu otkriveni s obzirom da se pecina nalazila u okviru starog kamenoloma te je, pri eksploataciji kamena, doslo do unistenja ulaznog dela pecine sa svakako najbogatijim kulturnim slojevima. Ali sacuvana artefakta od kamena i kosti koja nedvosmisleno ukazuju na to da ih je izradjivao praistorijski covek neandertalskog tipa, dakle, lovac neandertalac cije je staniste bila Risovacka pecina.

Tragovi zivotinja otkriveni u ovoj pecini poticu iz poslednjeg, cetvrtog ledenog doba. Njihova starost moze se proceniti na otprilike sto hiljada godina.

Za vreme poslednjeg, cetvrtog ledenog doba, usled pogorsanja klimatskih uslova, doslo je do migracija zivotinjskih stada iz ledom pokrivene srednje Evrope ka juznim podrucjima Evrope, a zivotinjska stada iz Juzne Evrope kretala su se dalje na jug, ka podrucjima severne Afrike.

U to vreme teritoriju Jugoslavije naselile su faunske zajednice dalekih i hladnih azijskih stepa.Tako i kosti zivotinja koje su otkrivene u Risovackoj pecini pretezno pripadaju stepskim toplodobnim zivotinjama, sto svedoci o kretanjima zivotinjskih stada iz Panonske nizije duboko u unutrasnjost Srbije. Sistematskom analizom kostiju determinisano je oko 20 vrsta sisara koji pripadaju toplodobnoj stepskoj fauni. Samo tri zivotinje su izraziti predstavnici hladne klime- bizon, mamut i runasti nosorog. Najzastupljenijia zivotinjska vrsta je pecinski medved, na koga otpada 2/3 ukupne kolicine kostiju otkrivenih u Risovackoj pecini. Po broju pronadjenih ostataka odmah iza pecinskog medveda dolaze ekvidi, medju kojima su divlji konj i divlji magarac, koji inace spada u najredje sisare tog perioda koji su otkriveni.Pored pecinskog medveda, od zveri su zastupljeni i pecinska hijena, dok su pecinski lav i lisica prezentovani sa manjim brojem kostanih ostataka. Od bovida su utvrdjeni bizon i tur, a medju cervidima su sumski jelen i dzinovski jelen.

U Risovaci su otkrivene i druge vrste sisara iz ledenog doba - jazavac, divlja svinja, zec, runasti nosorog, mamut itd., sa manjim brojem osteoloskih ostataka.

Starije kameno doba ili paleolit je najstarija epoha ljudskog prisustva na zemlji u kojoj je taj nas predak delao, ziveo i umirao ostavljajuci vidljive tragove svog postojanja. On je u potpunosti bio zavistan od prirode i pokoravao se njenim zakonima. Potpuno je zavisio od zivotinjskog sveta koji ga je okruzivao. Bavio se lovom, ribolovom i sakupljanjem samoniklih plodova u prirodi sto je bio osnov njegove egzistencije i prezivljavanja. Taj daleki predak iz starijeg kamenog doba bio je snazne gradje, nizeg rasta, njegova prosecna visina iznosila je oko 1,5 metara. Imao je snazne nadocne lukove, ali po svom izgledu on je mnogo vise podsecao na danasnje savremene ljude nego na covekolike majmune, kako se obicno misli.

U Risovackoj pecini se moze videti jedna porodica okupljena oko vatre. Njeni clanovi se bave poslovima koji su bili uobicajeni za njihov zivot: jedna muska figura se vraca iz lova, covek glaca kamen, izradjuje neko orudje, zena donosi drva za ognjiste i, na kraju, muska figura rukom razbija kost, ili da bi dosao do njene sadrzine ili da bi od te kosti napravio neko orudje koje mu je bilo potrebno u svakodnevnom zivotu.

Praistorijski covek je ziveo u izuzetno teskim klimatskim uslovima. On svesno upotrebljava svoj mozak za izradu orudja koja su mu potrebna - da ulovi zivotinju, da odere kozu, da napravi neku vrstu odece za sebe. Posto se cesto radilo o zverima, odnosno o krvolocnim zivotinjama, moze se zamisliti sa koliko truda je on morao da udje u borbu ili okrsaj sa njima, koliko mu je trebalo inteligencije da zivotinju uhvati u svoju zamku. Zato je covek i ziveo uvek blizu ulaska u pecinu, dakle nikada ovako duboko kako je to prikazano u Risovackoj pecini, jer ovo je samo jedna rekonstrukcija da bi posetioci stekli utisak kako je to nekada izgledalo. Ljudsko staniste se uvek nalazilo blizu ulaza u pecinu, odnosno, dokle je dopirala dnevna svetlost, a i odatle je mogao lakse da se spase od krvolocnih zivotinja.

Praistorijski covek je svoja orudja izradjivao od kamena i od kostiju ulovljenih zivotinja. On je umeo da obradjuje najtvrdje minerale i tako je stvarao orudja kojima je obezbedjivao svoju egzistenciju u vrlo surovim zivotnim uslovima. Karakteristicni oblici kamenih alatki jesu: kameni siljak trougaonog oblika tzv. "rucni klip", zatim kamena sekira koja je dobijena tehnikom okresivanja, kameni strugaci koji su sluzili za obradu koze i krzna. Jedan od karakteristicnih oblika praistorijskih orudja jeste i tzv. dleto. To je jedan uzak duguljast i siljast instrument koji je verovatno sluzio za razbijanje kostiju ili oblikovanje predmeta od kostiju i drveta.Sto se tice kostanog orudja karakteristicni oblici su buton, silo, bodez. Buton je licio na kicmeni prsljen, naime, bio je supalj u sredini. Sluzio je za povezivanje koznih traka prilikom spajanja delova kozne odece i u istu svrhu covek je koristio kostana sila. Bodez koji je pronadjen u Risovackoj pecini predstavlja unikatni primerak u inventaru, kako po obliku tako i po nacinu izrade. Treba naglasiti da je arheoloski materijal otkriven u pecini po prvi put u arheoloskoj nauci utvrdio postojanje praistorijskih kultura na podrucjima juzno od linije Sava-Dunav. Na osnovu oblika tog kostanog i kamenog orudja zakljucujemo da je tu ziveo covek neandertalskog tipa koji se bavio lovom kao svojim osnovnim zanimanjem i da je to bilo sasvim svesno, inteligentno bice, koje je pravilo orudje sa odredjenom svrhom.

Covek dalekog ledenog doba je dolazio do svih pronalazaka direktnim posmatranjem prirode, dakle, mogao je da utvrdi vezu izmedju uzroka i posledice, tako da je za sva orudja koja je izradjivao upotrebljavao inteligenciju, imajuci svest o tome da li mu ono moze obezbediti sopstvenu egzistenciju, kao i prezivljavanje njegove vrste u celini.

Starije kameno doba, paleolit, predstavlja najstariju epohu covekovog prisustva na zemlji, u kojoj je nas daleki predak ziveo, delao i umirao, ostavljajuci za sobom vidljive tragove svog postojanja, materijalne i duhovne kulture, na osnovu kojih pretpostavljamo ili zakljucujemo kako je uredjivao svoj svet i odnose u njemu, kako se borio za svoju egzistenciju i odrzanje svoje vrste. Taj davni period nastajanja, razvoja i nestanka prvih kultura odgovara starijoj, pleistocenoj fazi cetvrte velike geoloske epohe - kvartara. To je period jakih klimatskih oscilacija koje su, tokom neizmenicnih toplih i izuzetno hladnih perioda, menjale citav reljef nepreglednih prostora, te je razumljivo sto pecine, kao osobite geoloske formacije u kojima su kvartarne naslage sacuvane intaktne, pruzju najbolje uslove za istrazivanja fosilnog coveka, njegove materijalne i duhovne kulture, kao i pleistocene faune.

Fosilni covek starijeg kamenog doba ziveo je u vlasti prirode pokoravajuci se njenim, cesto surovim zakonima, potpuno zavistan od biljnog i zivotinjskog sveta koji ga je okruzivao, hvatao u svoje zamke, ali i pruzao mogucnosti za odrzavanje egzistencije, pospesujuci povremeno plamicke pronalazastva i napretka. Buduci da je paleolitski covek u borbi za sopstveni opstanak i odrzanje svoje vrste u celini bio upucen na zivotinjski svet baveci se lovom kao osnovnim zivotnim opredeljenjem, razumljivo je sto proucavanje i poznavanje pleistocenih faunistickih zajednica ima izuzetan znacaj za upoznavanje i razumevanje paleolitskih kultura i svih zivotnih sfera praistorijskog coveka - lovca.

Na podrucju Jugoslavije za sada su najsvestranije istrazene i proucene zajednice faune iz perioda gornjeg pleistocena, koji obuhvata interglacijal RISS-WURM (trece medjuledeno doba) i cetvrtu, WURM-ski glacijaciju, te se u tom vremenskom razdoblju smenjuju, u zavisnosti od klimatskih uslova, toplodobne i hladnodobne faunisticke zajednice. Njihovi predstavnici cinili su osnov egzistencije neandertalaca kao nosioca kultura srednjeg paleolita i mladjeg sapiensa, tvorca gornjepaleolitskih kultura'.

Pogorsanje klimatskih uslova nastalo pocetkom poslednje, WURM-ske glacijacije (WURM I), izazvalo je velike migracije faunskih zajednica, koje se u stadima sele iz ledom pokrivene severne i srednje Evrope u njena juzna podrucja. S druge strane, zivotinjska stada koja su prebivala u toplim predelima juzne Evrope, migriraju dalje na jug, ka podrucjima severne Afrike.

Tokom WURM-ske glacijacije teritoriju Jugoslavije su, u vise migracionih talasa, naselile faunske zajednice stepskog tipa sa dalekih i hladnih azijskih prostranstava.

Fosilni ostaci pleistocenih zivotinja otkrivenih u risovackoj pecini, koji zadivljuju impozantnoscu obilja, navode na zakljucak da risovacku faunu treba smestiti u hronoloske okvire prve faze cetvrtog ledenog doba (WURM I) i interstadijala WURM 1/2. Fauna je pretezno stepskog tipa, sto svedoci o migracijama faunskih zajednica iz stepa Panonske nizije na podrucja u unutrasnjost Srbije. Prema prof. dr B. Gaveli i I. Rakovecu, fauna Risovace ispod naslaga sige pripada stadijalu WURM I (110 000-118 000 god.), dok se fosilizovani paleontoloski materijal iz naslaga krupnijeg nanosa i gline datira u interstadijal WURM I/II (74 000-110 000 god.) po geoloskoj hronologiji.

Dugogodisnja sistematska istrazivanja risovacke pecine dala su, pored obilja fosilnog paleontoloskog materijala, i bogat kulturni inventar - kamena i kostana artefakta, ciji karakter, uz stratifikaciju same pecine, potvrdjuje da je Risovaca bila lovacka stanica coveka dalekog ledenog doba I da pripada periodu srednjeg paleolita-mustijerskoj epohi. U taj period se datuju i nalazi iz potkapine ispod Jerininog brda, lokalitet Gradac kod Kragujevca, cije se istrazivanje moze uzeti kao prvo paleontolosko-geolosko istrazivanje na tlu Srbije, pa i na citavom centralnobalkanskom podrucju Jugoslavije uopste (prof. dr B. Gavela, 1950.)

{morfeo 26}

Add comment


Security code
Refresh