Timber by EMSIEN 3 Ltd BG

zapis

 
bioskop-meni mali-oglasi-meni prevoz-meni slike-meni tutorijali-meni smestaj-meni
Bioskop - Najave Mali Oglasi Prevoz - Polasci Slike - Nekada Tutorijali Smeštaj
hor-rull

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Autor: M. N. Stevanović

Beograd - Još se nije stišao protest zakupaca pijačnih tezgi zbog najavljene pojačane kontrole fiskalnih kasa na „šarenim“ i buvljim pijacama, a država već priprema novi udar sivoj ekonomiji. Kako Danas saznaje, ovoga puta na tapetu će biti komisioni, čije će poslovanje, umesto zastarelih propisa koji su im omogućavali prodaju švercovane i robe bez porekla, biti regulisano izmenjenim Pravilnikom o evidenciji prometa i usluga, a očekuje se da taj dokument Ministarstvo trgovine objavi za desetak dana. Od naredne godine, kada se očekuje usvajanje i novog zakona o trgovini, ovaj vid prometa najverovatnije će, kao i u ostalim evropskim zemljama, otići u istoriju.

 

Prema izmenama pravilnika koje su usaglašene u tri nadležna ministarstva a trenutno su na proveri kod pravnika, komisioni više neće moći da stave u promet robu samo na osnovu reversa koji su izdali vlasniku, već će morati da poseduju dokaz o poreklu (fakturu, fiskalni isečak kojim se potvrđuje da je kupljena od nekog drugog, ili carinsku deklaraciju) a kao i ostale trgovine, moraće da prilože i sertifikat o kvalitetu. Oni će, takođe, biti u obavezi da dostavljaju dnevni izveštaj o isplatama komitenata, koje više neće moći da se obavljaju „u kešu“ već preko računa, a poreznike će obaveštavati i o prodatim količinama, koje se precizno vezuju za primljenu robu. Novina je i to da će svaka faktura osim vrste, količine i cene robe, sadržati i podatke o knjigovođi koji je izvršio razduživanje, uključujući i njegov broj telefona, kako bi inspekcija tokom kontrole, na prodajnom mestu ili u transportu, mogla da proveri da je reč o stvarnom ili fiktivnom dokumentu.

U Srbiji je registrovano oko 9.000 komisiona i oko 4.000 radnji sa pravom na komisionu prodaju. Procena je da se u tom sektoru trgovine godišnje obrne više od 700 miliona evra, ali se kroz fiskalne kase provuče tek desetak odsto prometa. To je omogućavao, između ostalog i zastareli pravilnik, ali i masovno kršenje propisa od strane komisionara. Tako je u jednoj od retkih kontrola, pre dve godine, u samo nedelju dana od 200 proveravanih radnji, 170 bilo neispravno. Tada je zaplenjena roba bez porekla u vrednosti od 845 miliona dinara, podneto je stotinak prijava a katanac stavljen na oko 30 trgovina. Tržišne inspekcije su utvrdile i da se u komisionima prodaje najčešće tekstilna roba, ali je bilo jasno i da nije reč o predmetima koje su im građani ponudili na uslužnu prodaju, jer su tu bile čitave kolekcije, modeli u svim bojama i veličinama, a slična situacija bila je i sa širokim izborom tehničke robe. Pri tom, bilo je i situacija da su inspektori, tragajući za identitetom osobe navedene u izdatom reversu za primljenu robu, ustanovili da navodni vlasnik uopšte ne zna da je ušao u posao sa komisionom, ili da su podaci falsifikovani. I tada je bilo jasno da je reč uglavnom o švercovanoj robi, najčešće iz Kine ili Turske. Iz tih zemalja, godišnje se uvezu kontingenti tekstilnih proizvoda vredni oko dve milijarde evra, ali im se posle carinjenja gubi svaki trag i oni završavaju na sivom tržištu. Tome bi trebalo priključiti i ne tako mali iznos robe koja nije evidentirana na carini i potiče od klasičnog šverca, ali i udeo domaće proizvodnje. Poznavaoci ističu da samo u tekstilu postoji na stotine malih kućnih radionica, koje nisu registrovane, ne plaćaju poreze, upošljavaju od pet do dvadesetak neprijavljenih radnika, a robu plasiraju preko tezgi na buvljim i „šarenim“ pijacama i komisiona. Tvrdi se, takođe, da kada se spoje svi kanali, promet iz sive zone dostiže više od desetak milijardi godišnje, zbog čega državna kasa gubi najmanje dve milijarde evra. Ekonomska kriza je poslednjih meseci čak uvećala udeo nelegalnog prometa, jedan broj posebno malih preduzeća potpuno je ili delimično prešao u sivu zonu, pa se procenjuje da crno tržište u nekim granama premašuje 50 odsto.

- Iako smo nekoliko godina unazad tražili od vlade da suzbije sivu ekonomiju, jer ona ne samo da oštećuje budžet zemlje, nego kao nelojalna konkurencija legalnim firmama, razara ekonomsko tkivo svake zemlje, prvi put smo sada naišli na razumevanje. Priznajem da sam, pre dva meseca, kada smo kao predstavnici značajnijih tekstilnih fabrika u vladi razgovarali sa premijerom, bio pomalo skeptičan. Međutim, tada je formirana radna grupa na čijem čelu je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, a poslednjih nedelja već su vidljivi potezi koji bi trebalo da regulišu tržište Srbije. Vlada je prvi put prihvatila ono što je u razvijenim zemljama normalno, a to je da se o zakonima u privredi konsultuje sa privrednicima. Ukoliko mere koje su sada najavljene, ne budu samo mrtvo slovo na papiru, postoji nada da se proizvodnja koja je do sada bila ugrožena zbog crnog tržišta, brže oporavi - kaže za Danas predsednik Unije tekstilaca i potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.

Add comment


Security code
Refresh