Timber by EMSIEN 3 Ltd BG

zapis

 
bioskop-meni mali-oglasi-meni prevoz-meni slike-meni tutorijali-meni smestaj-meni
Bioskop - Najave Mali Oglasi Prevoz - Polasci Slike - Nekada Tutorijali Smeštaj
hor-rull

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Nikada sa manje pompe nije obeležen Dan državnosti Srbije 15. februar kao ove godine, a posebno je sramno što dan kada je u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak gotovo i da nije pomenut.  
Fonet
Oko sokolovo: Predsednik Nikolić otkriva spomen ploču srpskom izviđaču iz Velikog rata
Tradicionalna centralna proslava srpske državnosti u Marićevića jaruzi u Orašcu, održana je bez prisustva državnog vrha i članova Vlade. Predsednica parlamenta Maja Gojković je položila lovorov venac na sarkofag vožda Karađorđa u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
 
Vence su na spomen- obeležje Karađorđu i ustanicima, u Marićevića jaruzi položili predsednik opštine Aranđelovac Bojan Radović, član Krunskog saveta Predrag Marković kao izaslanik Aleksandra Karađorđevića, i predstavnici Fondacije Prvi srpski ustanak.
 
Nikolić je bio u Beogradu, gde je na Avali položio vence na Spomenik neznanom junaku i prisustvovao otkrivanju obeležja "Oko sokolovo" u Domu Vojske Srbije, pa podelio odlikovanja i organizovao prijem u Predsedništvu Srbije, dok je Vučić dan proveo u Zagrebu na inauguraciji hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović.
Suštinski razlog ovogodišnjeg načina praznovanja prema mišljenju etnologa Dragomira Antonića leži u inostranom naumu promene svesti srpskog naroda i, kako ističe, nalogu da se ona menja u cilju globalizacije.
 
- Toj promeni svesti se srpska Vlada ne suprotstavlja, već predlaže da menjamo svest i budemo Nemci. Ta promena seže još u vreme Berlinskog kongresa 1878. od kada se neprimetno menjamo, jer je osim školske nastave 1919. promenjen i naš kalendar, a jedino crkva nije htela da menja svoj verski. Tito je uveo proslavu 1. maja da bi ga slavili umesto Đurđevdanskog uranka, a danas imamo tendenciju da Sveti Trifun bude zamenjen Danom zaljubljenih Svetim Valentinom - istakao je Antonić koji smatra da se sve radi sa svrhom da mladi zaborave srpsku istoriju, akciju "Oluja" i bombardovanje SR Jugoslavije.
 
Očito su, kaže za "Vesti", istoričar Dragoljub Živojinović, srpski političari na Sretenje imali važnija posla, a kako primećuje sada nije na ceni praznovanje, već praktična politika.
 
- Mogli su na centralnu proslavu da pošalju nekog iz Vlade, ali bi snizili ugled proslave, koja je ovako bila narodna. Očito je tendencija vlasti sada da daju primer da ne treba mnogo slaviti ni trošiti - tumači Živojinović.
 
On ističe da je dovoljno što je u centru Srbije, Topoli bio književnik Matija Bećković za koga ne zna da li je tamo otišao nepozvan.
 
- Bolje je da je Bećković bio nego ministri, jer on lepo govori, nije dosadan, a jeste patriota i plemenit čovek. Nije bilo ni princa Aleksandra Karađorđevića kažu da je na putu, ali mislim da on i nije više u prvom planu i da svi u odnosu na vlast, polako idu nizbrdo - obrazložio je Živojinović u izjavi za naš list, dodajući da nije da se ništa nije radilo, jer je podeljena silna odlikovanja i to treba pomenuti da ne bi bili nepravedni prema laureatima koje je predsednik države nagradio.
 
Karađorđa se na Sretenje setio samo lider novoosnovane Srpske narodne partije Nenad Popović koji je položio venac na spomenik Karađorđu u Beogradu sa predsednikom Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Konstantinom Kosačovim. Popović je podsetio da je "čak i Napoleon rekao da je Karađorđe najveći vojskovođa u Evropi".
Da se mnogo manja pažnja posvećuje Karađorđu, a veća Sretenjskom ustavu, ukazuje za "Vesti", autor velikog projekta i serijala "Karađorđe i srpska revolucija", Dragoslav Vasić.
 
- Prvi srpski ustanak je bio presudan događaj, a Karađorđe je jedna od najznamenitijih ličnosti srpske istorije. Oslobodio je zemlju koliko je mogao, obnovio crkve i uveo obrazovanje, ali se ne pominje kao da se predstavnici vlasti stide i njega i takve istorije na putu u EU, pa veličaju Ustav koji je jako kratko trajao. To je nepoštovanje događaja - zaključio je Vasić.
 
Važniji skup o NATO
- Država se nije proslavila praznovanjem važnog datuma istorije, ali je dva dana ranije održan skup na kojem se govorilo u najkraćem da Srbija treba u NATO, pa ako predstavnika vlasti na Sretenje nije bilo na mestima gde je trebalo da budu, čuo sam da su neki bili tamo - kaže Antonić povodom okruglog stola o Individualnom akcionom planu partnerstva između Srbije i NATO. On dodaje da se na tom skupu od Fonda za humanitarno pravo čulo da je u centralnoj Srbiji poginulo svega 267 ljudi, što je, kaže, netačan podatak, jer je stradanje bilo mnogo veće.
Obnovljeni praznik
Podizanju ustanka 1804. koji je predvodio Karađorđe, prethodila je seča knezova, koje su dahije pobile zbog navodne nelojalnosti. Buna je zahvatila prvo krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje, dok je Beogradski pašaluk potpuno oslobođen tri godine kasnije. Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, posle čega je ukinut, a obnovljen je odlukom Skupštine Srbije 10. jula 2001. Sretenjski ustav, Kneževine Srbije koji označava početak moderne državnosti donet je na Sretenje 1935, a izradio ga je novinar i srpski nacionalni radnik Dimitrije Davidović.
 
VLAST ZABORAVILA I DIMITRIJA DAVIDOVIĆA
Ni sveće na grobu tvorca ustava
Grob Dimitrija Davidovića, prvog srpskog ustavotvorca, niko nije obišao na Dan državnosti Srbije. I dok se u prestonom Beogradu slavilo, pusta je bila Davidovićeva večna kuća na starom smederevskom groblju. Na grobu, smeštenom pored srednjovekovne crkve Uspenja Presvete Bogorodice ni voštanice, ni cveta. Počiva zaboravljen i sam, isto onako kako je skončao. Jer, njegovu smrt 1838. godine niko nije zabeležio, čak ni " Novine serbske" koje je Davidović stvorio 1813. godine.
 
Nadgrobna ploča je, kako se može videti, od studeničkog mermera i oko 20 cm je uzdignuta od tla, a u kameni opseg ugrađena je gvozdena ograda. Na ploči, već dotrajalim slovima, slovenoserbskom ortografijom uklesano je "Dimitrije Davidović, Sav Srbin".
 
Prvi srpski ustav, poznat kao Sretenjski, napisao je 1835. godine Dimitrije Davidović, političar, diplomata, novinar i publicista, u ono vreme jedan od najbližih saradnika kneza Miloša Obrenovića. Bio je to jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba. Ali, trajao je samo mesec dana. Morao je biti ukinut pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije, a njegov tvorac Dimitrije Davidović isteran je iz službe.
 
Davidović je rođen u Zemunu 1789. godine, život je skončao u Smederevu 1838. U varoši Proklete Jerine proveo je poslednje tri godine života, a došao je nakon sukoba sa knezom koji je odbio Davidovićev zahtev da živi u Beogradu. Vest o Davidovićevoj smrti objavila su samo dva lista koja su Srbi iz Ugarske izdavali u Pešti. U Srbiji ni slova. Davidović je, prema nekim starim zapisima, prvobitno sahranjen, najverovatnije na imanju na kojem je živeo. Bez obeležja i samo su malobrojni znali gde mu je grob. Mnogo kasnije njegovi zemni ostaci preneti su na staro smederevsko groblje, tik uz crkvu iz 15. veka.

Add comment


Security code
Refresh