Timber by EMSIEN 3 Ltd BG

zapis

 
bioskop-meni mali-oglasi-meni prevoz-meni slike-meni tutorijali-meni smestaj-meni
Bioskop - Najave Mali Oglasi Prevoz - Polasci Slike - Nekada Tutorijali Smeštaj
hor-rull

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Kolonija "Venčački mermer" i ove godine dovela značajne vajare iz zemlje i sveta u Aranđelovac. Dikon: Park je muzej na otvorenom i važno sačuvati ovaj prostor u kome su skulpture poznatih vajara

NA dnu parka Bukovičke banje nekoliko bardova domaće i međunarodne likovne scene ovih dana kleše "svoj trag u mermeru". U letnjem ateljeu, koji je iz kamenoloma na Venčacu spušten u grad, vajaju britanski umetnik Ričard Dikon, bračni par slikara Jelica Radovanović i Dejan Anđelković, kao i vajar Radoš Antonijević.

Umetnici, koji se prvi put susreću sa venčačkim mermerom, sa oduševljenjem ističu da je ovaj kamen čudesan. Kažu da je najuzbudljiviji trenutak kada ga zaseku, podseća ih na susret sa tvrdom kockom šećera. Selektor ovogodišnjeg vajarskog simpozijuma "Beli Venčac", koji se održava u okviru tradicionalne aranđelovačke smotre "Mermer i zvuci", vajar Mrđan Bajić izabrao je umetnike koji nimaju veliki opus u kamenu, ali su nasuprot tome veoma dobri umetnici.

Britanski autor Dikon smatra da je velika privilegija izvoditi jednu od svojih ideja u divnom materijalu. Profesor na Nacionalnoj školi likovne umetnosti "Bozar" u Parizu i dobitnik "Tarnerove nagrade", koji u februaru 2014. izlaže u Galeriji "Tejt modern" u Londonu radi skulpturu monumentalnih dimenzija - veliki zid sastavljen iz četiri segmenta od kojih je jedan u crvenom granitu, a preostali od belog venčaca. Skulptura podseća na kamene plohe u velikim kamenolomima, a posetilac ima osećaj kao da prolazi pored vodopada.

- Do sada sam uradio tri skulpture u kamenu, ali ovo je nešto posebno - kaže Ričard Dikon. - Kada radim sa kamenom, mnogo više razmišljam u smislu sečenja, a ne klesanja. Delovi bloka kad otpadnu ostavljaju iza sebe odličnu površinu koja mi savršeno odgovara za rad. Ta interesantna površina prikazuje razliku između arhitekture i prirode. Kombinacija glatkog i grubog asocira na dobre i loše stvari. Tu strukturu možemo posmatrati i kao neku kombinaciju kuvanog i presnog, što se uklapa u moje ranije koncepcije.

Dikon je veoma zadovoljan uslovima za rad u Aranđelovcu i kaže da se dobro uklopio sa ostalim učesnicima.

- Drago mi je što sam došao i uverio se da se ovde razmišlja o velikom blagu koje se nalazi u dvorištu. Morate da ga čuvate, a ne uništavate - priča Dikon. - Ovo je neka vrsta muzeja, a budući da veliki muzeji u Beogradu već dugo ne rade, veoma je važno sačuvati ovaj prostor. Park u kome su smeštene skulpture poznatih vajara oslikava vašu modernu umetnost.

Bračni, a i umetnički par Radovanović-Anđelković prvi put je u prilici da radi u kamenu. Za njih je veoma važno i to što prave nešto što "ne mogu da urade kod kuće". Odlučili su se za skulpturu koja će direktno komunicirati sa publikom.

- Uvek nam je važan kontekst - kaže Jelica Radovanović. - Ovde su to zelene površine, staze, a pre svega prečice. Smatramo da pojava tih divljih staza u parku nije greška prolaznika, već projektanata. Ovde ima više prečica koje su uvezane u celinu. U tom prostoru smo odlučili da radimo. Napravili smo neku vrstu senke drveta, koja treba da preseče prečicu. Prolaznici će delimično gaziti po toj skulpturi. Učinilo nam se logično da na taj način ljude uvedemo u skulpturu. Očekujemo da će biti uzbudljivo stajati na njoj.

Ovaj bračni par umetnika naglašava da ne insistiraju na autorskom rukopisu, već na govoru dela.

- Odlično sarađujemo. Problem bi postojao ako bi bilo umetničke sujete, a toga kod nas nema. Dugo živimo i radimo zajedno. Prirodno je da su se rukopisi pomešali. Nije nam važno čija će biti ideja, bitno je samo da ona bude dobra, kao i način na koji će delo da progovori - objašnjava Anđelković.

Predstavnik novog klasičnog skulptorskog upliva Radoš Antonijević pravi veliku komodu sa ogledalom. Kao u filmu "Dva čoveka sa ormarom" Romana Polanskog, pojavljuje se komad gigantizovanog nameštaja u eksterijeru.

Ovi, kao i svi radovi prethodnih učesnika kolonije "Beli venčac", ostaće na poklon Aranđelovcu.

MUZEJ POD NEBOM

GRUPA umetnika i ljubitelja umetnosti iz Beograda i Aranđelovca daleke 1966. godine odlučila je da organizuje Simpozijum skulpture "Beli Venčac". Istog leta u rudniku mermera, poznatom od davnina u svetu, na Venčacu, sedmoro umetnika kleše svoje skulpture koje će ostaviti u raskošnom ambijentu parka Bukovičke banje i tako stvoriti jedinstven muzej i zbirku skulptura od belog mermera pod otvorenim nebom. To su bili: Matija Vuković, Angelina Gatalica, Mira Jurišić, Oto Logo, Raja Nikolić, Jovan Soldatović i Šošana Hejman iz Izraela. Od tada, svoje skulpture su, u okviru simpozijuma "Beli Venčac" realizovali: Lin Čedvik, Dušan Džamonja, Kjus Kjubruk, Vida Jocić, Nikola Kolja Milunović, Oto Logo, Ante Marinović, Dragomir Mileusnić, Slavoljub Radojićić, Ratko Vulanović, Klod Lost, Đo Pomodoro, Olga Jevrić, Kengiro Azuma i mnogi drugi. Više od 200 umetnika je realizovalo svoja dela na simpozijumu "Beli Venčac" a njihove skulpture, osim 70 koje se nalaze u parku Bukovičke banje u Aranđelovcu, krase mnoge gradove bivše Jugoslavije.

Add comment


Security code
Refresh